Stazama slatkiša, Pitanje: da li znate koja su ovo poslastičarska zanimanja ? alvadžija, kolačar, leceder, bombondžija, bozadžija, salepdžija, doldrmdžija, cukerbeker.?

Evo odgovora na postavljeno pitanje:alvadžija =Proizvodjač alve; kolačar = proizvođač kolača; leceder = proizvođač medenih kolača u obliku srca i sl; bombondžija proizvođač bombona; bozadžija = proizvođač boze (piće), salepdžija = Proizvođač zimskog pića; doldrmdžija Proizvođač sladoleda; cukerbeker = Slastičar (poslastičar).

Internet

Da li pojesti čokoladnu tortu?

Problem sa telesnom težinom, da li pojesti čokoladnu tortu? Za divno čudo, prema naučnim istraživanjima, moguće je čak i izgubiti kilograme ako se čokoladne poslastice ubace kao deo kompletnog doručka. Naš metabolizam je veoma aktivan tokom jutarnjih časova i to je razlog više zašto možete da konzumirate slatkiše tokom doručka, bez brige da će uticati na povećanje vaše telesne mase. Ustvari, čak će i uticati na vašu želju za slatkim u kasnijim popodnevnim satima, kada nam se metabolizam usporava, plus su dobri za doručak jer sadrže proteine i ugljene hidrate. Pored toga, kalorije ćete sagoreti mnogo bolje tokom dana, i kasnijih sati. Rezultati ove studije objavljuju da grupa koja je imala veći doručak i dezert takodje nije žudela za ovim namirnicama tokom dana. Ovo očigledno pozitivno utiče na motivaciju da zadrže kilažu, i da se ponovo ne ugoje. Psihološka zavisnost od slatkiša se urezuje u ljude duboko kada pokušaju u potpunosti da ih izbace. Dakle, ako ste gojazni i volite slatkiše, onda je dobra vest da možete da konzumirate i tortu od čokolade i druge poslastice za doručak, dokle god imate balansiran doručak. Primećivaćete promenu u kilaži ali nećete osećati dodatnu želju za slatkišima u toku dana, tako da će mršavljenje postati lakše za vas.

Internet

Doboš torta

Doboš torta je jedna od najpoznatijih torti na svetu i svakako najpoznatija mađarska torta. Izumeo ju je poznati mađarski kuvar Jožef C. Doboš, 80-ih godina 20. veka. Bio je vlasnik najpoznatije prodavnice delikatesa u Budimpešti tog vremena. Osim kvalitetnih slatkiša, kolača i torti, prodavao je i fine sireve i vina, i bio majstor za reklamu. S vremena na vreme je u izlogu svoje radnje organizovao javno utapanje džinovskog kotura sira u šampanjac. Potencijalne mušterije mogle su iz dana u dan, prolazeći pored izloga, da prate kako sir upija šampanjac, i da na kraju, namamljeni, kupe parče.Svoj najčuveniji proizvod doboš tortu kreirao je s ciljem da dugo ostane sveža, ukusna i pogodna za transport. Naravno, torta je u isto vreme trebalo da zadovolji i visoke estetske kriterijume njegovih razmaženih i probirljivih mušterija. Glazura od prženog šećera, koja je postala znak raspoznavanja ove torte, trebalo je da spreči isušivanje torte i time joj produži vek trajanja. Potrefilo se da, zbog te iste glazure, torta liči na muzički instrument doboš i da zaista dobuje kada se po njoj lupka. Kako i na mađarskom ta reč ima isto značenje, gospodin Doboš napravio je tortu dostojnu sopstvenog imena.Doboš je dugo čuvao tajnu svoga recepta, ali je kao penzioner zaveštao originalni recept Udruženju poslastičara Budimpešte.

Internet

Saher torta - drugi deo

Tradicionalno se servira uz kašiku šlaga.
Priča kaže da je jednog dana 1832. godine knez Meternih naredio svom kuvaru da gostima iz visokog društva servira nešto novo i nenadmašno. Prezasićen bogatim i teškim tortama nafilovanim šlagom, koje su tada bile popularne u otmenim krugovima, on je zahtevao nešto jednostavno, ali elegantno.
Glavni kuvar se baš tog dana toliko razboleo da je pao u krevet, pa je njegov šesnaestogodišnji pomoćnik Franc Saher morao da preuzme zadatak. Franc je spretno iskoristio priliku da prikaže svoj talenat i napravio je tortu koja je odmah postala hit u visokom društvu. Francov sin Edvard je kasnije u Beču izgradio hotel „Saher“, a slava saher torte je igrala značajnu ulogu u formiranju njegove reputacije kao jednog od najprestižnijih hotela Beča. I dan-danas hotel „Saher“ sa ponosom servira svoju „originalnu saher tortu”, i šalje je poštom naručiocima iz celog sveta. Ali skoro svaka poslastičarnica i kafe u Beču servira svoju, obično vrlo dobru, a često i izvanrednu saher tortu

Internet

Lincer torta - najstarija torta na svetu.

Prema nekim izvorima, recept za sličnu tortu je bio poznat i u Rimskom carstvu. Ipak, recept iz 1696, sačuvan u državnoj biblioteci u Beču je dugo važio za najstariji, sve dok direktor Državne biblioteke Gornje Austrije nije 2005. u arhivi našao recept koji potiče iz 1653. Nije poznato ko je smislio recept i ko je torti dao naziv. U kuvarima iz 17. veka recepti za ovu tortu se razlikuju, što ukazuje da se često i rado pravila. Bez obzira na inovacije koje su kuvari uvodili, zajedničko za sve stare recepte su bila dva obavezna sastojka: umućeni buter i bademi. Podrazumevalo se da se lincer torta peče u srebrnoj činiji, odnosno plehu u kome je i služena, ali se kasnije prešlo na tanjire, a često se umotavala i u ukrasnu hartiju. Ovo je doprinosilo mekoći kolača, ali se ova torta praktikovala i kao poklon. U početku je bila božićni kolač, a kasnije se spremala i za druge prilike.

Prema jednom starom receptu za tortu su potrebni maslac, brašno, šećer, mleveni bademi, kao i bademi u listićima, vanilin šećer, cimet, kora limuna, karanfilići, prašak za pecivo, jaja i žumance. Za kraj i pekmez od malina ili ribizli. Potrebno je sastojke pomešati, a torta se peče.

U pekarama u Severnoj Americi u obliku je mini tartova ili kolačića. "Linzer Augen" ili u prevodu "Linzer oči" predstavljaju jednu od verzija ove torte. Zapravo to su kolаčići napravljeni od testa sličnog sastava kao testo za tortu, sečenog na male krugove, preko kojih se stavlja fil od džema i na kraju pokriva drugim krugom od testa na kojem su rupice. Nakon pečenja kolači se posipaju šećerom u prahu. Osim klasičnih kolačića sa rupicama, za specijalne prilike prave se i specijalni oblici. Tako Linzer Augen mogu imati umesto rupica zvezdice (za Božić) ili srca (za Dan zaljubljenih) a umesto kružnog oblika prave se i zvezde, srca, cvetovi...

Internet

Priča broj 2: Saher-torta Koji recept je najbolje čuvana tajna na svetu? Recept za Saher-tortu.

Uprkos svim pričama, do danas nije javno objavljen pravi, originalni recept za ovu neverovatnu bečku tortu.
Saher-tortu je, kako joj i samo ime govori osmislio i napravio 1832. godine Franc Saher (Franz Sacher (1816–1907)), tada šesnaestogodišnji pripravnik u kuhinji čuvenog aristokrate i diplomate Klemensa Vencela fon Meterniha (Clement Wenceslas Lothar von Metternich-Winneburg-Beilstein 15. maj 1773. – 11. jun 1859.).
Torta je doživela neverovatan uspeh i postala jedna od najpoznatijih u Evropi i svetu do današnjih dana.
Originalna Saher-torta se pravi samo na dva mesta; u bečkom hotelu Saher, koji je osnovao Edvard, sin Franca Sahera 1876. godine i u istoimenom hotelu u Salcburgu.
Iako su slične torte postojale i pre 1832. godine torta koju je napravio mladi austrijski poslastičar jevrejskog porekla postala je i ostala simbol raskoši i glamura Beča XIX veka.

"približni " recept za Saher-tortu:

Osnovni sastojci:

140 grama omekšalog putera
110 grama šećera u prahu
pola sredine štapića vanile
6 žumanaca
6 belanaca ( jednostavnije 6 komada jaja :) )
150 grama čokolade za kuvanje
120 grama šećera
140 grama mekog pšeničnog brašna
220 grama marmelade od kajsije (nikako džem, ne sme biti komada voća)

Glazura:

200 grama šećera
125 ml vode
150 grama čokolade

Priprema:

U činiji umutiti puter sa šećerom u prahu i vanilom. Polako dodavati jedno po jedno žumance i sve sjediniti u masu. Istopiti čokoladu na pari i pomešati sa masom. Umutiti belanca, pri tome dodati šećer i mutiti ga dok masa ne postane čvrsta i sjajna (okrenite posudu naopačke iznad glave, ako belanca ne izlete dobro je, ako izlete, operite kosu i ponovite proces ;) ). Masu od belanaca dodati u masu od žumanaca, preko toga posuti brašno i pomoću kašike sve pažljivo pomešati. Dno posude za pečenje pokriti papirom za pečenje, a ivicu podmazati puterom i posuti brašnom. Masu staviti u pleh, poravnati i peći u zagrejanoj pećnici na 170°C (55-60 minuta). Prvih 10-15 minuta vrata pećnice držati ovorena za širinu prsta, nakon toga ih zatvoriti (kora je ispečena, kada na pritisak prstom pruža blagi otpor, kao to proveriti a da se ne ispečete, ne znam, smislite sami). Posudu sa korom nakon pečenja prebaciti na rešetku za kolače i pustiti 20 minuta da se ohladi. Nakon toga koru izvaditi iz posude i oštrim nožem prepoloviti. Malo ugrejati marmeladu, promešati i premazati sa njom obe polovine kore i ponovo ih spojiti. Celu koru i spolja premazati marmeladom i pustiti da se malo osuši i ohladi. Za glazuru kuvati vodu i šećer 5 do 6 minuta i pustiti da se ohladi. Istopiti čokoladu na pari i polako pomešati sa šećerom, dok ne nastane glatka masa. Da bi proverili konzistenciju glazure, prelite glazuru na varjaču. Mlaku glazuru jednim pokretom preliti preko torte i sa što manje pokreta lopatice raspodeliti po celoj torti (glazura mora biti precizno glatka, da bi se dobio taj efekat tortu pre nego što namažete marmeladom okrenite naopačke, donja strana koja je bila u kalupu je skoro savršeno ravna, za razliku od gornje). Glazura mora biti sjajna kada se ohladi. Ostaviti da se suši nekoliko sati, dok se glazura ne stvrdne. Iseći na komade i servirati sa šlagom i kafom.

BAUK ONLINE

Malo priče o tortama:

Torta

Torta je vrsta hrane koja je obično slatka, a često i pečena. Srbija ima dugu tradiciju pravljenja torti koja datira negde od sredine 19. veka. Prve pečene poslastice pravljene su od brašna i šećera ili meda; smesi su često dodavana jaja, mleko ili mast, pa se ona uvećavala prilikom pečenja.

U 19. veku napredak tehnologije omogućio je mnogo jednostavnije spravljanje kolača.
Soda bikarbona, pronađena 40-ih godina 19. veka, kao i prašak za pecivo, doprineli su lakšem pravljenju kolača.
Još jedan tehnološki pronalazak bilo je i lakše kontrolisanje temperature pečenja u šporetima.
U Beogradu su se poslastičari pojavili još pre Drugog svetskog rata.
Poslastičarnice su tada otvarali Česi i Mađari kod kojih su Beograđani učili zanat, a kasnije su putovali u Peštu i Beč.
Iz tog vremena je u gradu opstalo desetak radnji. Za pravljenje torte kombinuju se različite vrste brašna, šećer, jaja, skrob, masti (maslac, margarin), voćni pire, mleko, voda ili voćni sok, kvasac i prašak za pecivo. Torta je često desert za obroke u svečanim prilikama, a naročito venčanja, godišnjice, slave i rođendane.

Slavski kolač
Iako je jasna razlika između torte i hleba, precizna klasifikacija je uvek predstavljala problem. U starom Rimu, sastojci hleba su ponekad bili maslac, jaja i med, u Srbiji Slavski kolač (vrsta hleba), koji se priprema prilikom slavljenja slave, sadrži brašno, mleko, jaja, ulje ili maslac, so, šećer, koru limuna, a to su karakteristični satojci koji se koriste i za pripremu torte. Činjenica je da je predak svega bio hleb, i to u svom najjednostavnijem obliku. Kako su se tehnike pečenja razvijale, a ishrana se izmenila, ono što se ranije smatralo hlebom dobilo je svoju posebnu kategoriju.

Torte se mogu klasifikovati na osnovu sastojaka, na primer čokoladna torta, plazma torta, jafa torta.
Sve torte se dele na svetle i tamne, što zavisi od dodataka testu - čokolada, kafa i kakao.
U svetlim tortama ovih dodataka nema. Tamne torte se najčešće prelivaju tamnom glazurom, dok se svetle prelivaju svetlim prelivom.
Klasifikacija može biti u skladu sa povodom za koji su namenjeni, na primer, svadbene torte, rođendanske torte.

Torte se ukrašavaju na različite načine. Prelivaju se glazurama, filuju, a zatim se posipaju samlevenim ili sitno iseckanim bademima, orasima, lešnicima, kokosom, šećerom u prahu, mlevenim keksom, rendanom čokoladom. Mogu se ukrasiti i voćem iz slatkog, svežim voćem, marcipanom. Glazura je obično napravljena od šećera, ponekad neke vrste masti, mleka ili krema, a dodaju se ekstrakti vanile ili kakao u prahu. Specijalni alati su potrebni za složenije ukrašavanje kolača, kao što su kese ili špricevi. Filovanje se radi čokoladom, marcipanom (ili menje slatkom varijantom poznatijom kao badem pasta), puter kremom.

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Srpska kultura